O музеју

Прва зграда НМУ са перголом у периоду 1953-1961. год.Народни музеј Ужице (НМУ), регионални je музеј надлежан за територију осам општина Златиборског округа (Ужице, Бајину Башту, Косјерић, Пожегу, Ариље, Чајетину, Нову Варош и Сјеницу). Формиран је 12. јула 1946. год., најпре као Музеј устанка 1941. Решењем Народног одбора Титово Ужице од 29. априла 1963. год. основан је Народни музеј, у чији су састав ушли Музеј устанка 1941. и Завичајни музеј, чија се збирка постепено формирала. Одлуком СИЗ-а културе, а на предлог друштвено-политичких организација града, Народном музеју је 22. јуна 1979. год. пренет на управљање и коришћење спомен-комплекс на Кадињачи. Од 1. јануара 1991. до 21. октобра 2002. год. споменик Кадињача пословао је као самостална установа. Поново улази у састав НМУ 2002. год.  

НАСТАВИ ЧИТАЊЕ...

Ђорђе Станић - 30 година рада

У уторак, 13. фебруара 2018. године у 19 сати у Народном музеју Ужице је отварена изложба слика "Ђорђе Станић - 30 година рада". 

  djordje stanic.jpg sa otvaranja izlozbe slika djordja stanica 13.2.2018 01.jpg sa otvaranja izlozbe slika djordja stanica 13.2.2018 02.jpg sa otvaranja izlozbe slika djordja stanica 13.2.2018 05.jpg sa otvaranja izlozbe slika djordja stanica 13.2.2018 06.jpg sa otvaranja izlozbe slika djordja stanica 13.2.2018 07.jpg sa otvaranja izlozbe slika djordja stanica 13.2.2018 08.jpg sa otvaranja izlozbe slika djordja stanica 13.2.2018 09.jpg sa otvaranja izlozbe slika djordja stanica 13.2.2018 10.jpg

Вукова награда за 2017. годину додељена и директору Народног музеја Ужице, Николи Гогићу

Вукове награде за 2017. годину, које по 54. пут додељује Културно-просветна заједница Србије за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и на свесрпском културном простору, уручена је лауреатима у Председништву Србије у уторак, 6. фебруара 2018. године. Међу награђенима је и директор Народног музеја Ужице, Никола Гогић.

Добитници Вукове награде за 2017. годину су: Драган Бартула, сликар (Лозница), Бранислав Баћовић, привредник и мецена културе (Београд),  Никола Гогић, музеолог (Ужице), Дечји културни центар Београд,  Драган Драшковић, музеолог (Краљево), Драган Којић, културни посленик (Нови Сад), Боривој Попржан,  сликар и графичар (Нови Сад), Дејан Савић, диригент и управник Народног позоришта у Београду, Јовиша М. Славковић, књижевник (Гуча) и Бранко Станковић, и новинар РТС-а (Београд).

Изузетна Вукова награда припала је Богословији Светог Кирила и Методија из Призрена, Галерији Матице српске (Нови Сад) и примадони Милки Стојановић.

Добитнике је поздравио министар културе и информисања Владан Вукосављевић приметивши да су вредни посленици културе добили признање које сведочи да је њихов рад препознат и вреднован високим Вуковим именом.

Никола Гогић, директор Народног музеја Ужице, је од 1980. стално запослен у Народном музеју у Ужицу на пословима директора Меморијалног комплекса Кадињача, да би 2009. године постао директор Музеја.

Био је дугогодишњи омладински активиста. У згради Спомен дома на Кадињачи био је иницијатор израде и презентације сталне музејске поставке „Раднички батаљон  и борба на Кадињачи“ са сарадницима из установе и Војним музејом из Београда. У оквиру установе основао је издавачки центар „Кадињача“, чији је био и главни уредник. Издавачли центар „Кадињача“ објавио је преко 140 наслова из области историографије, књижевности и др, међу којима посебно место заузимају „Историја Ужица“ у два тома, сабрана дела Милутина Ускоковића, као и део завичајних стваралаца. Организатор је и промотер ужичког издаваштва на Међународном сајму књига у Београду и штанда Удружених издавача Златиборских округа. Од 1987. до 1989. године био је председник Скупштине меморијала Југославије.

Као секретар Туристичког савеза Општине Ужице организовао је истраживање и уређење Потпећке пећине за посетиоце, а две године је руководио цивилним делом аеродрома Поникве. Одлуком СО Ужице, организовао је радове на уређењу Шарганске осмице и истраживању и заштитити природних извора Мокре Горе. Руководио је радовима на изградњи зграде Историјског архива у Ужицу. У свом досадашњем раду највећи допринос дао је очувању споменичке баштине и заштите културних добара златиборског краја, а тиме и већег броја споменика везаних за значајне историјске догађаје и личности од интереса за Републику Србију. Био је члан Извршног савета Града Ужица задужен за културу. Добитник је више значајних награда и признања.

  dobitnici vukove nagrade za 2017. godinu.jpg dodela vukove nagrade 1.jpg dodela vukove nagrade 2.jpg dodela vukove nagrade 3.jpg

 

Посета делагације из града Курска Народном музеју Ужице

Делагација из руског града Курска, која је у Ужице дошла поводом потписивања споразума о спровођењу заједничког пројекта "Курс-Ужице, очување сећања о сународницима у српској земљи", посетила је и Народни музеј Ужице, као и Спомен-комплекс Кадињачу. 

  delegacija iz kurska u nmu 1.jpg delegacija iz kurska u nmu 2.jpg delegacija iz kurska u nmu 3.jpg delegacija iz kurska u nmu 4.jpg delegacija iz kurska u nmu 5.jpg delegacija iz kurska u nmu 6.jpg

Конкурс за објављивање радова у часопису Ужички зборник бр.42

НАРОДНИ  МУЗЕЈ  УЖИЦЕ

 Расписује

К   О   Н   К   У   Р   С

 

За објављивање радова у часопису УЖИЧКИ ЗБОРНИК бр. 42

Радови треба да садрже теме из области: историје, археологије, етнологије, историје уметности и музеологије које су значајне за културну, политичку и привредну историју западне Србије.

Радове доставити до 15. маја 2018. године. Касније приспели радови неће бити прихваћени за штампање у овом броју.

Обим радова је до два штампарска табака. Радове слати у електронској форми.

На конкурсу могу учествовати научни и јавни радници који проучавају наведене теме. 

РЕДАКЦИЈА  УЖИЧКОГ ЗБОРНИКА:

УРЕДНИК:  Миливојевић Станојка, e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

СЕКРЕТАР: Марко Ђурић, e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Тел: 031/521 -360   и   моб.   062/ 88 27  257

УПУТСТВО САРАДНИЦИМА

Часопис Ужички Зборник (М 53) Народног музеја у Ужицу, објављује радове: студије, чланке, расправе, приказе, грађу, библиографију, који се односе на проучавање историјског и културног наслеђа Ужица и ужичког краја. Часопис је у процесу категоризације научних часописа за историју, археологију, етнологију, историју уметности, музеологију и конзервацију категорисан као научни часопис са коефицијентом M 53.

Резултате свог научно-истраживачког рада аутори могу слати, без обзира на место боравка, уколико се ти радови односе на питања историјског развоја и процеса важних за проучавање историјског наслеђа западне Србије, али и на улоге познатих историјских личности из нашег краја и у ширем контексту проучавања српске националне прошлости.

Ужички зборник штампа се на српском језику, ћирилицом, са резимеима на енглеском и излази једном годишње.

Од сарадника се очекује језичка и стилска прецизност. Издавач рецензира и лекторише све текстове пре објављивања. За ставове изражене у текстовима који се објављују у Ужичком зборнику одговорни су искључиво аутори.

Заинтересовани сарадници треба да припреме своје текстове по следећем упутству: 

  1. Рукописи треба да буду ограничени на 32 стране текста (два штампарска табака), укључујући све прилоге, осим када су у питању дневници, мемоари који се не могу делити.
  2. Научни рад треба да садржи: наслов, сажетак (апстракт), кључне речи (10−15), резултате истраживања, а поред фуснота на крају рада навести цитиране изворе и литературу по азбучном реду и резиме (до 300 речи). Приликом цитирања литературе користити: Чикаго стил. Пример цитирања из часописа „Токови историје“: Ристовић M. 2009. Положај жена у идеолошко–пропагандном речнику колаборационистичког режима у Србији у Другом светском рату. Токови историје (3): 20−32.
  3. Уз ауторово име треба да се наведе звање, положај и пуна адреса радног места и установе.
  4. Радови се не објављују уколико не прођу рецензију.
  5. У техничкој обради пожељно је користити рачунар са едитором MS Word у верзији 2003, 2007 и 2010 са ћириличним фонтом Times New Roman или Arial.
  6. На папиру формата A4 све маргине су 3 cm.
  7. Уз текст приложити фотографије снимљене у резолуцији 300 dpi и JPG формату. Фотографије треба да буду оштре и јасне.
  8. Рукописи се шаљу  на CD-у и један одштампани примерак са двоструким проредом, на адресу Народни музеј Ужице, Димитрија Туцовића 18, 31000 Ужицеили на  e-mail: nmuzejinfouzice@mts.rs            

  Уредник:   Станојка Миливојевић,  музејски саветник                               

Ви сте овде: Насловна

Кадињача

Јокановића кућа

Хидроелектрана

Завичајни музеј Н.В.