Меморијални комлекс Кадињача

Меморијални комплекс Кадињача посвећен је борцима Радничког батаљона, Посавцима и Орашанима, који су 29. новембра 1941. године погинули на брду Кадињача, 14 км западно од Ужица, бранећи одступницу Врховном штабу НОПОЈ-а, партизанским одредима и партизанској болници који су се повлачили из Ужица ка Санџаку.

У част погинулих и сећање на херојски отпор бранилаца Кадињаче, на годишњицу битке 29. новембра 1952. године откривен је споменик-пирамида под којом се налази костурница у коју су смештени посмртни остаци већине бораца изгинулих на Кадињачи. Споменик је урађен по пројекту архитекте Стевана Живановића (1911 – 1979) у облику четворостране пирамиде високе 11 метара, са звездом петокраком при врху. На пирамиди су уклесани стихови поеме „Кадињача“ песника Славка Вукосављевића. Поводом откривања споменика председник ФНР Југославије, Јосип Броз Тито, одликовао је Раднички батаљон Орденом заслуга за народ са златном звездом. Споменик-пирамиду свечано је открио Радивоје Јовановић Брадоња, заменик команданта Ужичког партизанског одреда, борац са Кадињаче и народни херој.

Како је време пролазило и херојски чин Радничког батаљона све више добијао на значају, тако је Кадињача постала један од симбола антифашистичке борбе. Осећала се потреба за изградњом меморијалног комплекса који би на прави начин приказао беспримерно јунаштво и херојску жртву партизанских бораца. Полазећи од тога, Општински одбор СУБНОР-а Титово Ужице 1962. године покренуо је иницијативу за коначно уређење Кадињаче и споменичког комплекса. Израда идејног решења поверена је академском вајару Миодрагу Живковићу (1928 - ) професору на Факултету примењених уметности Београд и дипломираном инжењеру архитектуре Александру Ђокићу (1936 - 2002). Изградња споменичког комплекса извршена је у периоду 1977 – 1979. На дан 23. септембра 1979. године пред око 100 000 грађана, председник СФРЈ, Јосип Броз Тито свечано је отворио нови споменички комплекс и том приликом одликовао Раднички батаљон Орденом народног хероја.

Скулпторско решење споменика дато је у виду композиције коју сачињава низ елемената различите величине и облика, који уклопљени у конфигурацију терена симболишу људски отпор. У склопу споменика су три целине: Амфитеатар Ужичке републике, Алеја Радничког батаљона и Плато слободе. Постојећа спомен-пирамида сачувана је и уклопљена у нову споменичку композицију из 1979. године. У склопу споменичког комплекса изграђен је Спомен-дом с платоом за посетиоце, чесмом и паркинг простором.

У згради Спомен-дома смештене су: радне просторије, стална поставка о Радничком батаљону и борби на Кадињачи, тематска изложба „Ужички крај у НАТО агресији на СР Југославију”, ресторански део, продавница сувенира, помоћне просторије и др. Организована је и служба за прихватање најављених туристичких група.

Меморијални комплекс Кадињача проглашен је 1979. године за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију.

Погледајте промотивни филм о Меморијалном комплексу Кадињача.


 

 

kadinjaca_1.jpg kadinjaca_2.jpg kadinjaca_3.jpg kadinjaca_4.jpg kadinjaca_5.jpg  

Ви сте овде: Насловна О музеју Меморијални комплекс Кадињача

Кадињача

Јокановића кућа

Хидроелектрана

Завичајни музеј Н.В.